Selo oživljeno poljupcem

U Srbiji i drugim zemljama Balkana Rauchove voćne marke su od 90-ih uživale sve veću popularnost. Udruženje potrošača Srbije je čak 2005. Happy Day proglasilo za najbolji voćni sok godine. Odgovornima je bilo jasno da bi se zbog snažnog razvoja u zemlji mogao unajmiti jedan pogon za punjenje. Ali zašto samo puniti? Srbija je poznata po voću koje Rauch prerađuje: ribizla, malina, breskva ...

Rauch je imao sreće u potrazi za odgovarajućim mestom. U malom selu Koceljeva u julu 2006. godine jedna fabrika voćnih konzervi je nakon bankrota stavljena na licitaciju. Roman Rauch je iskoristio priliku: "U sali nadležnog suda u za to određenom terminu sedeo je još samo jedan konkurentski ponuđač. Još nikada tako povoljno nismo kupili neku fabriku."

Nedelju dana pre Božića, Harald Krammer, tehnički upravnik Raucha, po prvi put se odvezao u Koceljevu: "Hladno, mokro, sivo. Loši putevi. Seljaci sa zaprežnim kolima. Selo u kojem se činilo da je vreme pre mnogo decenija prestalo da teče. I onda naša nova fabrika. To je bilo ... recimo: opustošeno. "

Momci su zavrnuli rukave, vratili zgradu u život i instalirali prve proizvodne linije. Rauch Srbija je već u jesen isporučio prve Bravo PET flaše. Onoliko koliko je važna tehnologija, toliko su važni i ljudi koji je opslužuju. A njih je Rauch po mogućstvu tražio u regionu.

Brzo je pronađeno prvih 80 novih srpskih koleginica i kolega. Mnogi od njih su ubrzo zatim posetili Rauch pogone u Vorarlbergu i tamo upoznali trikove i tajne koje se kriju iza Rauch kvaliteta. A ljudi iz Koceljeve su učili brzo. Krammer: „Pogon u Koceljevi je danas jedno pravo preduzeće za primer i zapošljava 200 ljudi. To me posebno raduje.  I selo Koceljeva se zahvaljujući privrednom razvoju razvilo u mali dragulj.“