Pronalazak „Saudijskog šampanjca“

Rauch je u Austriji pretekao prve konkurente. Koncentrati iz Rankweila imali su sve više konzumenata, čak i u USA. Proizvodni kapaciteti su se širili sa puno novca. Posao je stvarno dobro išao. Samo je jedna stvar mutila radost mladih Rauchovih: velike zemlje Evrope i Švajcarska bili su za njihove sokove zatvorene. Za poljoprivredne proizvode tamo je važila zabrana uvoza ili visoke carine. Kako dalje rasti.

„Jedno partnersko preduzeće iz Švajcarske je upravo bilo počelo da izvozi sokove u Saudijsku Arabiju. Vrela klima, zabrana upotrebe alkohola i bogatstvo od nafte izgledali su kao interesantno tržište“, seća se Roman Rauch. Napisao je pismo austrijskom predstavniku za spoljnu trgovinu u Riadu sa molbom za moguće trgovinske partnere. Uskoro je na njegovom pisaćem stolu ležala koverta sa arapskom poštanskom markom a unutra je bila lista potencijalnih partnera. „Tako sam došao do firme Batawil. Posetio sam ih, a oni su nam uzvratili posetu. Brzo smo se dogovorili. Uskoro nakon toga smo bili prvi koji su sok od jabuke izvozili u Saudijsku Arabiju.“ Od 1971 su gosti pustinjskih država na karti pića dobrih hotela pronalazili novo piće: „Saudijski šampanjac“ – Lepa krigla Rauch soka od jabuke pomešanog sa Perrier mineralnom vodom i dekorisana kolutovima od jabuke i nanom.