Pregled vitamina

Vitamini su deo mnogih značajnih telesnih procesa i obavljaju važne zadatke u našem telu: bilo da su to kosti, koža, nervi, unutrašnji organi ili naša krv – svima njima su potrebni vitamini da bi mogli pravilno da funkcionišu i ostanu zdravi. Dobra zaliha određenih hraniljivih materija, može ojačati imunološki sistem i time pomoći odbrani našeg organizma od svih vrsta klica. Uravnotežena ishrana, posebno sa puno voća i povrća od ključne je važnosti kada je reč o ovome.

Vitamin A - važan je za metabolizam, rast i vid. Povrh toga, vitamin A omogućava regeneraciju naše kože i sluzokože i tako deluje kao štit protiv virusa i bakterija. U prirodi se vitamin A često javlja kao beta-karoten (provitamin). Voće koje je žuto i narandžasto poput manga, kajsije ili medene dinje, sadrži puno dragocenih beta-karotena.

Vitamin B – je grupa od ukupno osam vitamina. Oni su važni za naše telo, između ostalog i za energetski metabolizam i strukturu imunih ćelija. Zajedno pomažu u smanjenju umora i unapređuju naše mentalne performanse. Važno za vegeterijance i vegane: biljni proizvodi sadrže vitamin B12 samo u tragovima.

Vitamin C – jedan od najpoznatijih predstavnika “antioksidanata” i kao takav nam pomaže u borbi protiv slobodnih radikala. Pored toga, vitamin C je važan za zarastanje rana, ožiljaka i održavanje funkcionalnosti našeg vezivnog tkiva. Većina voća i povrća sadrži vitamin C. Acerola trešnje su posebno bogate vitaminom C, čak više od pomorandži, limuna, kivija i jagoda.

Vitamin D – naš imunološki sistem treba da kontroliše brojne fizičke funkcije. Zu pomoć UVB zraka naše telo može da proizvodi vitamin D. Leti je dovoljno sunčanje u trajanju od oko 15 minuta. Međutim, zimi je posebno potreban povećan unos hrane bogate vitaminom D, poput morske ribe, ali i jaja, mlečnih proizvoda, avokada i pečuraka.

Vitamin E – kao oksidans rastvorljiv u mastima, štiti ćeliju tokom imunoloških reakcija i takođe je potreban za proizvodnju antitela. Pored toga, vitamin E može smanjiti inflamatorne rekacije i pomoći u sprečavanju kalcifikacije arterija. Javlja se uglavnom u biljnim uljima, ali i u pšeničnim klicama, lanenom semenu i orasima.

Uravnotežena ishrana koja se pretežno sastoji od sveže hrane na biljnoj bazi i umerenog „životinjskog“ sadržaja (ali viskog kvaliteta!) smatra se moćnom hranom za imuni sistem. Pored toga, važno je piti dovoljno (najmanje 1,5 do 2l) tečnosti, idealno voda, mineralna voda i nezaslađeni čajevi, jer se virusi i bakterije posebno laku vežu za suvu sluznicu nosa i ždrela. Vežbanje na svežem vazduhu je takođe korisno, kao i dobar san i izbegavanje stresa. Kao i stres, nedostatak sna može dovesti do preopterećenja imunološkog sistema, tačnije smanjenja odbrambenih ćelija i samim tim povećane osetljivosti na klice.